Oči širom otvorene

Sestra i ja smo se uvijek smijale kada mama kaže: Pazi dobro s kim se zabavljaš! Kada tražiš momka otvori četvere oči! A nana kaže: Otvori devetere oči!! Pa koliko to očiju treba da imamo i da otvorimo?  

Smijale smo se tome sve dok se nije udala naša rodica Nela. Nela je bila presretna, svima se hvalila kako je ispunila svoj san. „Ne znate vi kakav je Zlaja!“, govorila je stalno. Nela je uvijek učila najbolje, pa je već s 22 završila fakultet. Mama je uvijek govorila da treba da budemo kao Nela.

Mi smo mislili da poznajemo Zlaju. Vidjeli smo da je veseljak, da voli društvo, piće, izlaske. Da voli da popije je Nela nagašavala kao “onako“. „Ma ne pije on, samo ponekad, samo u društvu.“

Već nakon nekoliko mjeseci braka Nela je počela da se žali na glavobolje, uvijek neispavana, uvijek nešto bolešljiva. Pitali smo se šta je razlog, ali ona je govorila: „Ma ništa, proći će, nije ništa.“

Kad bismo u društvu govorili o ljubavi, niko nije bio toliko govorljiv kao Nela. Ja volim Zlaju, Zlaja voli mene, nema tu neke velike filozofije, to je to. Ubrzo su Nelu otpustili s posla. Svi smo se pitali zašto? Kaže da je šef bio loš, da nije imao razumijevanja. Saznaćemo kasnije da je kasnila na posao, da nije imala koncentraciju i da je jednom zaspala na stolu. Pitali smo njenu kolegicu koja je rekla: „Ma ne znam šta joj je, stalno je bolesna, pati od glavobolja, premorena, kasni...“

Spremačica iz firme je došapnula našoj mami: „Ma znaš šta je bilo, onaj njen muž je dolazio, prijetio šefu, rekao da će s njim imati posla, ako je neko samo pipne, galamio...A i prije je dolazio, vidjela sam ja, branio joj da radi, tjerao je da se vrati kući!“

Pitala sam Nelu šta se dešava. Ona je rekla: „Ma Zlaja je u pravu, nek ne radim, možemo mi živjeti od njegove plate. „Pa kako tako“, pitala sam, „ti si željela taj posao?“

„Ma Zlaja mene previše voli, ne možeš ni zamisliti. On bi za mene ubio! Vjeruješ li mi? On uvijek hoće da mene zaštiti. Kaže: „Šta će tebi posao, ne dam ja da tebe neko iskorištava. Kažem ti, ne daj bože da me neko mrko pogleda. Ja ne znam šta bi mu Zlaja uradio!“

„Pa kako je tebi bilo na poslu?“, pitala sam.  

„Meni je bilo dobro, al' on kaže: „Šta će ti to, imaš kod kuće pametnija posla.“

I taj dan kada smo to saznali došla je Azra. Ona dolazi kod nas jednom sedmično da malo pomaže po kući. Mama je često ljuta na Azru. Udala se premlada. Što bi mama rekla “poletjela“. Mi je volimo, pa smo zato odlučile da jednom prisluškujemo šta mama s njom priča, dok ujutro piju kafu.

Mama je ljutito govorila: „Ne smiješ to da trpiš! Još si mlada, pomoći ćemo ti. Ostavi ga!“

Azra je rekla: „Al' vi ne znate koliko me on voli!!!“

Sestra je ušla da k'o fol uzme nešto iz frižidera, da bolje čuje šta pričaju. Zaprepastila se kada je vidjela da Azra mami pokazuje modro rame. Plakala je i govorila: „Istjerao me bosu na snijeg noćas!“

Mama je taj dan zakasnila na posao jer je Azru umotavala u deku, mazala joj rame nekim gelom i rekla: „Nemoj da radiš ništa, lezi tu dok se ne vratim.“

Azra je malo ležala, pa kasnije pobjegla, dok smo mi bile u školi. Vratila se mužu. Drugi dan je došla, cvrkutala, brisala podove i govorila kako je teško i zamisliti takvu ljubav jer niko ne zna da voli kao Zike. A sestra i ja smo se prepale kada je Zike jednom došao da iznese tepih i staru mašinu, kad smo kupili novu. Imao je onaj pogled, podsjećao je na Fredija iz Strave u Ulici Brijestova.

Kada je umrla naša Nana, pričali smo o tome kako su se voljeli ona i Deda i kako postoje ljubavi veće od života. Azra je čistila po kući, mi nismo ni primijetili da ona sluša. Govorili smo kako je Deda na najnježniji način volio svoju ženu 52 godine. Azra je došla i rekla: „I mene Zike tako voli!“

Mi smo ostali nijemi i nismo mogli da shvatimo kako se baš ona prepoznala u toj priči.

Tu je bila i Nela, koja je također tvrdila da neke od nas nikada i neće doživjeti tu količinu ljubavi koju Zlaja daje. Ono što smo mi vidjeli i saznali jeste da se Nela pretvorila u služavku. Ona sprema po kući i dočekuje Zlajine partijanere koji piju po cijelu noć. Njen voljeni Zlaja joj ne da da spava, nego mora da ih služi kao konobarica, da mijenja pepeljare i donosi piće. Nikada nigdje nisu otišli zajedno jer je Zlaja vrijeme provodio s drugovima. Njoj je potpuno zabranio da radi. Nije ni pomišljala da traži posao.  Mama i Nela i ne pričaju više, jer se Nela naljutila. Pričala je o Zlaji i rekla kako on sve što radi radi da bi nju zaštitio. „Kada bi mene neko povrijedio, on bi ga možda i ubio.“, ponavljala nam je.

„Nela, on ne treba da štiti tebe od drugih, nego od sebe! Ti trebaš zaštitu od Zlaje!“

Nikada nismo do kraja shvatili da li je Nela to i sama znala, ali je otišla ljuta. Nama se i dalje javlja, ali mamu teško i pozdravi. A ne kaže se džabe da istina boli.

Azra već godinu dana ide kod psihijatra na preglede i pije terapiju, sve od Ziketove prevelike ljubavi.

A onda je još na red došao i primjer moje sestre. Uvijek sam mislila kako je ona jako pametna djevojka koja zna šta hoće i šta valja, a šta ne. Ali onda se pojavila s nekim momkom koji nimalo nije bio za nju. Ona odlična učenica, sa svim peticama u gimnaziji i muzičkoj školi, on ništa. Ali ipak, izgledalo je da je fin prema njoj, i mi smo svi šutili, a mislili smo svašta. Ona nije dala da se išta govori, a mi smo se sve više bojali da će ona propasti u toj vezi.

Dok jednog dana nije došla kući i rekla da ga je ostavila. Roditelji i ja smo bili zadovoljni tim ishodom, svo društvo je reklo da je trebala odavno. I prošlo je još puno vremena dok ona nije priznala da se osjećala zlostavljano tih skoro godinu dana. Nije to bilo fizički, ali nekad ima gorih stvari od modrice. Ima tih zlobnih ljudi koji su svjesni nečijih kvaliteta i umjesto da su ponosni, oni to negiraju, omalovažavaju, uporno, često i kada ne očekuješ. Moja sestra je zamalo prestala svirati violinu jer je stalno slušala kako joj to ne treba, i kako ta njena muzika uopće nije lijepa, nego dosadna. Prvi put je iz matematike počela dobijati dvojke, prestala je da šminka i oblači lijepo jer je neki tamo momak bio nesiguran u sebe, pa htio i nju da povuče dolje. Na njegov nivo. A na tom nivou je on dominirao.

I to se desilo za kratko vrijeme, da ni ja, ni njene drugarice, ni niko, nije primijetio, i ne želim da zamišljam dokle bi to išlo u budućnost.

Ne želim da i jedna žena trpi nasilje u braku kao Azra, zato što za svaki problem postoji bolje i civilizovanije rješenje. Ali ono što je još gore, jeste to da mladu djevojku neki nasilnik može zauvijek oblikovati tako da ona postane žrtva, njemu, a i svima ostalima, kao Nela. Ne želim da djevojke, kasnije žene,  žive svoj život misleći da ne zaslužuju bolje, misleći da su glupe, nesposobne ili da su zaslužile taj šamar, vjerujući da im to momci rade iz ljubavi. I da je niko nikada nije toliko volio!

Svaka djevojka u sebi nosi mnoštvo snova, želja, talenata, sposobnosti i ambicija i niko nema pravo to da joj oduzima, da je zatvara u neka četiri zida ili da joj oduzima njene snove. Zaslužuje da ima obrazovanje, posao, hobi, društvo. I ima pravo da ima loš dan, da bude ljuta i nervozna, da bude i malo tvrdoglava i svojevoljna. Ako momak ima potrebu da izbriše te naše osobine, emocionalnim ili fizičkim nasiljem, onda i nije baš neki muškarac.

Nasilje nije prihvatljivo u bilo kojoj vezi, niti u vezama mladih zato što može ostaviti ogromne posljedice na psihu mlade osobe i te posljedice mogu trajati zauvijek.

Molim vas, razmislite, da li se vaša sestra ponaša drugačije, ili rodica, drugarica, komšinica? Nemojte to ignorisati, da ne bi bilo prekasno. Nestat će modrica ili ogrebotina, ali ona to nikad neće zaboraviti.

Moja sestra se odavno prestala smijati maminim komentarima, nego sad i ona govori svima: „Četvere oči otvori kada počneš da se zabavljaš, pazi ko te zaslužuje!“ A ja dobacujem: „Devetere, devetere.“ 

Autorica: Darja Hajdukov

delicious
twitter

2017-12-05 13:01:43