Biljana Nedić - košarkašica

Biljana Nedić - košarkašica sam koja igra u muškom klubu jer sam tako željela, a kada želiš i odlučiš da to ispuniš, granice se pomjeraju dalje i od tvojih očekivanja.

Intervju uradila Azra Memišević, volonterka Fondacije CURE

Zipa Photo Agency/Borislav Zdrinja

Sve što sam ikada radila u životu, radila sam iz ljubavi. Imam divne roditelje koji su me vaspitali tako da ne naudim nikome, bar ne namjerno, pa tako ni samoj sebi. Nikada me nisu sputavali nego su podupirali moje ideje, snove, želje. Tako da to da li će se nekome svidjeti to što radim ili ne stvar je njegovog/njenog doživljaja. Ako je meni dobro, a pri tome nikome nisam naudila, nemam razloga da razmišljam o reakciji drugih niti mi je ona bitna. Svakako da niko od nas ne voli kritiku i da su mu drage pohvale, ali ni jedno ni drugo ne bi trebalo da utiče na naše odluke.  

Napustila sam pravni fakultet na drugoj godini studija jer se nisam pronašla u tome i u te dvije godine nisam položila niti jedan ispit. Zatim sam upisala novinarstvo nekoliko godina kasnije i završila u roku. Drugi su me u međuvremenu savjetovali, kritikovali, neki i zamijerali, ali šta oni imaju s mojim životom? Svoje breme nosim sama i kada sam dovoljno ojačala za tu težinu ne želim sebi dozvoliti da mi neko tovari teret. Posustanem i ja ponekad, ali samo da bih se napila vode, ravnomjerno razmjestila teret, predahnula i onda on postaje mnogo lakši. Radila sam u mnogim nevladinim organizacijama, okušala se u modelingu, streljaštvu, muzici, slikarstvu. Neke ljubavi su se nastavile, neke su dostigle svoj vrhunac u mom životu i prosto nestale, a neke nove me tek čekaju.

Zipa Photo Agency/Borislav Zdrinja

Možeš biti živ ili ne, ali nikako ne možeš biti malo živ. Ja sam odlučila da živim punim plućima. Loše stvari zaboravljam što brže mogu. Dešavale su se, dešavaju se i dešavat će se, nekako sam to počela prihvatati tako. Isto se dešava i s lijepim stvarima. Razlika je u toj selekciji šta ćemo od toga pamtiti i to nam ujedno određuje neke naredne korake. Meni ako je do nečega stalo ja ću to da čekam. Mjesec, godinu dana, pet godina, ali neću odustati. Ta vizualizacija mi daje ustrajnost. Kada ta moja životna priča potakne još nekoga samim time puni i moje baterije. Neko je rekao da se ljubav dijeljenjem umnožava i potpuno je bio upravu. Kada mi se takvi momenti dogode budem ponosna i sretna. Kada je srce puno i bogato sve ostalo se nekako samo posloži. Postoje i momenti kao što su neka priznanja i nagrade u oblastima kojima se bavim. Osvojena prvenstva s mojim klubom (BiH i NLB lige, ili veoma važni turniri), priznanja od moga grada ili kada sam diplomirala. Neki privatni uspjesi, sazrijevanja, saznanja sve su to neke svijetle tačke kojima sama sebi dokazujem da mogu.

Motivišu me dobri ljudi odnosno njihova djela. Motivišu me i ona loša, jer me naljute i natjeraju da nešto mijenjam i reagujem. Snaga je u istim tim stvarima, ali i u porodici, prijateljima i samom sebi. Svi to imamo, samo neki to pronađu ranije, neki kasnije, a neki nažalost nikada. Moja poruka ide svim ljudima u BiH i van nje. Vjerujte čvrsto u ono što želite, nemojte prihvatiti neuspjeh kao opciju nego tražite načine, neki moraju dati rezultate. Kada se nešto i ne desi kako ste planirali, možda je to ujedno bila i najbolja opcija za vas, možda su vas loše stvari spasile od još lošijih. Uvijek imajte na umu da ima ljudi koji bi se mijenjali za vaš život, da imaju siguran obrok, toplu i suhu postelju, da im nije ugrožen život, da mogu sami jesti, obući se, disati bez aparata ili da im dan prođe bez bolova.

 

 Budite zahvalni i težite ka boljem kako bi svima bilo bolje

delicious
twitter

2017-08-09 14:28:13